Iranska pretnja uzvratnim udarom na Izrael zbog ubistva Hamasovog lidera Ismaila Hanijea uvukla je velike svetske sile u snažnu diplomatsku akciju u utorak.
Zaustavljanje ili ograničavanje iranskog udara, prema nekim mišljenjima, moglo bi da podstakne višemesečne napore da se postigne prekid vatre u ratu koji je razorio Pojas Gaze i u kojem je ubijeno skoro 40.000 Palestinaca, prema podacima ministarstva zdravlja te teritorije.
To bi takođe moglo da dovede do oslobađanja izraelskih talaca koji su tamo ostali zarobljeni od Hamasovog napada 7. oktobra na južni Izrael, u kom je ubijeno 1.200 ljudi i čime je sukob započet.
Ako ti napori ne uspeju, Iran bi mogao da pokrene složeni napad dronovima i projektilima u tandemu sa libanonskom ekstremističkom organizacijom Hezbolah - koja je sada odvojeno ožalošćena zbog izraelskog ubistva jednog od njenih najviših komandanata - što bi moglo da naruši kapacitete izraelske i raketne odbrane njegovih saveznika da se odbrani od napada.
Brojne žrtve mogle bi da gurnu tvrdolinijašku vladu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u sopstveni direktan napad na Iran, što bi dalje moglo da uvuče širi Bliski istok u regionalni rat.
Taj strah je izazvao pravi diplomatiski juriš na region. Francuska, Nemačka i Velika Britanija pozvale su u ponedeljak Iran i njegove saveznike da se "uzdrže od napada koji bi dodatno eskalirao regionalne tenzije i ugrozili mogućnost da se postigne dogovor o prekidu vatre i oslobađanju talaca".
U pozivu, britanski premijer Kir Starmer upozorio je novog iranskog reformističkog predsednika Masuda Pezeškijana da postoji "ozbiljan rizik od pogrešne procene i da je sada vreme za smireno i pažljivo razmatranje".
Pezeškijan je odbio tu poruku.
"Kazneni odgovor na agresiju je pravo nacija i rešenje za zaustavljanje zločina i agresije", rekao je Pezeškijan.
Novog iranskog predsednika pozvali su i kardinal Pjetro Parolin, državni sekretar Vatikana, i nemački kancelar Olaf Šolc zbog pretnje odmazdom.
Pezeškijan je priznao da će slediti naređenja iranskog vrhovnog vođe ajatole Alija Hamneija, koji je već rekao da je Izrael "ovom akcijom sebi utro put za oštru kaznu".
Iran je u više navrata bio na meti atentata i sabotažnih kampanja za koje je optuživan Izrael, što je povećavavalo pritisak na njegovu teokratiju da deluje kako bi održao svoju lidersku poziciju u svojoj samoproglašenoj "Osovini otpora" sa milicijama koje naoružava u regionu.
Ali, takođe se suočila sa godinama rasprostranjenih protesta, ekonomskih nevolja i drugih domaćih izazova koji ometaju podršku javnosti vladi.
Njegov prvi složeni napad na Izrael u aprilu naneo je malu štetu, što je povećalo rizik da će ovaj put odgovor morati da bude veći.
Sjedinjene Države, glavni podržavalac Izraela, više puta su pozivale Iran da ne uzvraća. Takođe su podržle napore uz posredovanje Egipta i Katara da se postigne prekid vatre u širem ratu. Međutim, SAD se istovremeno vojno pripremaju za slučaj da stvari na Bliskom istoku eskaliraju.
Američka vojska je uputila udarnu grupu nosača aviona USS Abraham Linkoln da ubrza plovidbu ka tom području. Amerika je takođe naredila podmornici sa navođenim raketama USS Džordžija da se stacionira na Bliskom istoku, dok udarna grupa nosača aviona USS Teodor Ruzvelt boravi u Omanskom zalivu. Dodatni borbeni avioni F-22 doleteli su u region, dok je USS Vasp, veliki amfibijski jurišni brod koji nosi borbene avione F-35, u Sredozemnom moru.
Nisu samo zapadne sile bile aktivne poslednjih nedelja. Ruski zvaničnici pod predsednikom Vladimirom Putinom učestvovali su u razgovorima sa Iranom. Sekretar ruskog saveta za nacionalnu bezbednost Sergej Šojgu posetio je Teheran i opisao ubistvo Hanijea kao "tragično" i nešto što je "nemoguće zaobići" u razgovorima sa iranskom vladom.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov je posebno rekao da Moskva "poziva sve da se uzdrže od eskalacije situacije kako se ne bi pretvorila u katastrofu za sve regionalne igrače", navodi državna novinska agencija Tass.
"Moraju se pronaći politički načini za izlaz iz postojećih problema", rekao je Bogdanov.
Za Iran, Rusija ostaje jedna od retkih međunarodnih dobavljača naprednog naoružanja, koja je spremna da posluje sa njim, iako je nuklearni program obogaćivanja uranijum na nivoima koji su skoro na nivou oružja. Iran je godinama tražio borbene avione Suhoj Su-35.
Teheran je takođe tražio ruski protivraketni odbrambeni sistem zemlja-vazduh S-400, moguće sredstvo odvraćanja za borbene avione američke proizvodnje F-35 kojima lete SAD i Izrael.
Međutim, nije samo Iranu potrebno oružje. Putin se sve više oslanja na bespilotne letelice iranske proizvodnje u svom ratu protiv Ukrajine, koji je eskalirao poslednjih dana kada je Kijev umarširao u rusku oblast Kursk kao sredstvo pritiska na Moskvu dok ona ostvaruje dobitke u regionu Donbasa na istoku Ukrajine.
Putin je takođe ugostio predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa u utorak u Moskvi.
Zatim je tu Kina, koja je tiho pokušala da ostvari veći uticaj na Bliskom istoku, a da pritom ne posveti tome istu količinu vojne moći kao Sjedinjene Države. Kina je prošle godine posredovala u sporazumu između Irana i Saudijske Arabije kojim su te zemlje postigle detente, iako Rijad i dalje oprezno gleda na Teheran.
Kina je u julu takođe bila domaćin potpisivanja sporazuma između Hamasa i Fataha, glavne snage Palestinske uprave koju podržavaju SAD i koja upravlja delovima okupirane Zapadne obale. Dok sporazum zahteva da frakcije formiraju zajedničku vladu, prethodni dogovori su se raspali između rivala, dovodeći u pitanje da li bi ovaj bio drugačiji.
Kina je takođe počela direktnije da kritikuje Izrael usred rata, umesto da sledi svoj tipičan obrazac pozivanja na uzdržanost na svim stranama.
Odgovarajući na pitanja Asošiejted presa, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u sredu saopštilo da je Peking "u mnogim prilikama apelovao na međunarodnu zajednicu za hitni završetak sukoba u Gazi i sprečavanje kontinuiranog širenja efekta prelivanja, i da je igrao pozitivno ulogu u ublažavanju napete situacije u regionu".
"Kina podržava sve napore koji vode ka postizanju trajnog svestranog primirja u Gazi i voljna je, zajedno sa međunarodnom zajednicom, da promoviše hlađenje regionalne situacije, kako bi se izbjegla dalja eskalacija sukoba", saopštilo je ministarstvo.
