Izraelske snage izvele su u sredu vazdušne napade na južna predgrađa Bejruta, posle čega su mogli da se primete oblaci dima kako se uzdižu u vazduh iz najmanje dva naselja.
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su njihovi borbeni avioni napali podzemno skladište oružja Hezbolaha.
Napadi su usledili posle najnovije izraelske naredbe o evakuaciji, kojom su ljudi upozoreni da napuste područja u Bejrutu za koja je izraelska vojska rekla da se nalaze u blizini objekata Hezbolaha.
Izrael je takođe objavio da je više od 50 projektila ispaljeno iz Libana u sredu, dok je Hezbolah saopštio da je lansirao projektile na oblast u severnom Izraelu.
Gradonačelnik južnog libanskog grada Nabatieh poginuo je zajedno sa još petoro u izraelskom vazdušnom napadu, potvrdila su Rojtersu u sredu dva bezbednosna izvora.
Izraelska vojska je saopštila da je pogodila desetine infrastrukturnih ciljeva Hezbolaha u oblasti Nabatieh i da je demontirala ono što je nazvala "podzemnom infrastrukturom".
Ministarstvo zdravlja Libana ranije je saopštilo da je pet osoba poginulo u napadu na zgradu opštine. Dodaje se da su napori za uklanjanje otpada još u toku.
SAD zahtevaju od Izraela povećanje dotoka humanitarne pomoći, ili da se suoči sa smanjenjem vojne pomoći
Najnoviji izraelski udari u oblasti glavnog grada Libana usledili su dan pošto su Sjedinjene Države saopštile da su izraelskim zvaničnicima izrazile zabrinutost zbog takvih napada.
"Kada je reč o obimu i prirodi kampanje bombardovanja koju smo videli u Bejrutu u poslednjih nekoliko nedelja, stavili smo jasno do znanja vladi Izraela da je to nešto zbog čega smo zabrinuti i čemu se protivimo", rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler novinarima.
U međuvremenu, Sjedinjene Države zahtevaju od Izraela da poveća svoju humanitarnu pomoć izgladnelim Palestincima u Gazi u narednih mesec dana ili da se suoči sa mogućnošću da će Sjedinjene Države smanjiti svoju vojnu pomoć kojom podržavaju višegodišnji rat Izraela protiv militanata Hamasa.
Američki državni sekretar Entoni Blinken i sekretar za odbrau Lojd Ostin rekli su visokim izraelskim zvaničnicima u pismu u nedelju da je Vašington "duboko zabrinut zbog pogoršanja humanitarne situacije u Gazi i traži hitne i održive akcije vaše vlade ovog meseca kako bi se preokrenula ova putanja".
Miler je rekao da je poruka trebalo da bude privatna diplomatska komunikacija, ali je potvrdio njenu istinitost.
Već mesecima, čak i dok traje borba Izraela protiv Hamasa, SAD su u više navrata vršile pritisak na Izrael da poveća svoju humanitarnu pomoć — hranu, vodu, medicinske zalihe, gorivo i drugu robu — palestinskim civilima. Ali humanitarni napori su slabili, militanti su ih ometali kradući robu, a nastavljane su borbe u blizini mesta za istovar robe i sporovi oko tačka preko kojih ona ulazi u Gazu.
Dok su neki levičarski poslanici u SAD pozvali administraciju predsednika Džoa Bajdena da prekine vojnu pomoć Izraelu kako bi se izvršio pritisak na vladu te zemlje da postigne sporazum o prekidu vatre kojim bi se zaustavile borbe, Sjedinjene Države su nastavile da je snabdevaju, poslednji put u nedelju kada Bajden je rekao da je naredio Pentagonu da pošalje Izraelu napredni sistem protivraketne odbrane THAAD i rasporedi oko 100 američkih vojnika da njime upravljaju.
SAD poačavaju napore kako bi se poboljšalo dopremanje humanitarne pomoći u Gazu u trenutku kada Izrael pojačava napade na militante Hezbolaha u Libanu i obnavlja napade na Hamas u severnoj Gazi. I Hezbolah, i Hamas finansijski i vojno podržava Iran, dok su obe grupe SAD označile kao terorističke.
Istovremeno, Izrael je naložio Palestincima koji su ostali u severnoj trećini Gaze - njih 400.000 - da napuste region i krenu na jug van opasnosti. Ali humanitarna pomoć ostaje posebna briga.
SAD su prošle nedelje saopštile Savetu bezbednosti UN da Izrael treba hitno da se pozabavi "katastrofalnim uslovima" među palestinskim civilima u opkoljenom Pojasu Gaze i da prestane da "intenzivira patnju" ograničavanjem isporuke pomoći.
Blinken i Ostin, u pismu izraelskom ministru odbrane Joavu Galantu i ministru za strateška pitanja Ronu Dermeru, naveli su konkretne korake koje Izrael mora da preduzme u roku od 30 dana da bi zadovoljio SAD, uključujući omogućavanje da najmanje 350 kamiona uđe u Gazu svakog dana kroz četiri prelaza i da otvori petu ulaznu tačku, uvodeći pauze u borbama da bi se omogućila isporuka pomoći, kao i da ukine izdavanje naloga za evakuaciju palestinskih civila kada nema operativne potrebe za tim.
"Neuspeh da se demonstrira trajna posvećenost primeni i održavanju ovih mera može imati implikacije na američku politiku... i relevantne američke zakone", navodi se u pismu.
U pismu Blinken-Austin citira se Zakon o pomoći SAD-a, koji zabranjuje vojnu pomoć zemljama koje ometaju isporuku američke humanitarne pomoći.
Takođe se poziva na Bajdenov memorandum o nacionalnoj bezbednosti izdat u februaru kojim se zahteva od Stejt departmenta da izveštava Kongres o tome da li smatra da su uveravanja Izraela verodostojna da se njegovom upotreba američkog oružja ne krši američko ili međunarodno pravo.
Američki zvaničnici su ranije ove godine rekli da je Izrael možda prekršio međunarodno humanitarno pravo koristeći oružje koje je isporučilo SAD tokom svoje vojne operacije u Gazi.
Tokom nekoliko meseci, količina humanitarne pomoći koja je poslata u Gazu opala je za više od 50 odsto, a količina isporučena u septembru "bila je najniža u bilo kom mesecu tokom prošle godine", rekli su Blinken i Ostin.
U napadu Hamasa na Izrael pre godinu dana ubijeno je 1.200 ljudi i zarobljeno oko 250 talaca. U izraelskoj kontraofanzivi u Gazi ubijeno je više od 42.300 Palestinaca, od kojih su više od polovine žene i deca, prema zdravstvenim zvaničnicima Gaze. Izraelska vojska saopštila je da broj poginulih uključuje hiljade boraca Hamasa.
Hamas su Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija i drugi proglasili za terorističku organizaciju.
