Ruski zvaničnici, od predsednika Vladimira Putina na dalje, poručuju da za Moskvu nema razlike ko će osvojiti Belu kuću 5. novembra.
Ipak, oni koji pomnije prate izveštaje ruskih medija o američkim izborima zaključio bi da favorizuju Donalda Trampa.
Glavni informativni program ruske državne televizije prikazao je tokom oktobra snimak milijardera Ilona Maska i televizijskog voditelja Takera Karlsona koji omalovažavaju demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris pre nego što su komentarisali sadržaj prezentovan kao niz njenih loših nastupa.
Sklonost Kamale Haris da prasne u smeh, o čemu je i sam Putin sarkastično govorio prošlog meseca, bila je istaknuta u emisijama, a državna televizija puštala je kompilacije njenih najmanje elokventnih izjava tokom kampanje.
Nasuprot tome, isti izveštaj Prvog kanala prikazuje Trampa i njegovog kandidata za potpredsednika Džej Dija Vensa kao sigurne i prožete zdravim razumom u svemu, od pitanja transrodne politike do imigracije, ali i naglašava da se oni suočavaju sa zlim silama kao što se, kako su rekli, potvrdilo u kovanju zavere za atentat.
Kremlj poručuje da je izbor ko će postati sledeći predsednik Sjedinjenih Država stvar isključivo američkog naroda i da će sarađivati sa onim ko bude izabran. Takođe, negira izveštaje o direktivama ruskim medijima, iako su neki bivši zaposleni u državnim medijima javno govorili o nedeljnim sastancima sa Kremljom na kojima se daju smernice o različitim pitanjima.
Očigledna naklonjenost državnih medija prema Trampu možda nije iznenađenje.
Tramp je u svojim govorima ne toliko otvoreno podržavao Ukrajinu u ratu protiv Rusije nego aktuelni predsednik Džo Bajden ili Haris, što je izazvalo strah u Kijevu da bi Ukrajina mogla da izgubi svog najvažnijeg saveznika ako Tramp pobedi.
Tramp, koji je poslednjih godina više puta hvalio Putina i dobre odnose sa njim, protekle sedmice okrivio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je pomogao da rat počne.
On je ranije odbio da potvrdi izveštaje da je razgovarao sa Putinom u nekoliko navrata od kada je napustio funkciju 2021. rekavši samo: "Ako jesam, to je bila pametna stvar".
Nasuprot tome, Haris je Putina nazivala "diktatorom ubicom", obećavajući da će njena administracija nastaviti da podržava Ukrajinu. Rekla je i da je smrt opozicionog političara Alekseja Navaljnog u zatvoru "dalji znak Putinove brutalnosti".
Kremlj je negirao bilo kakvu ulogu u smrti Navaljnog.
Ruska državna televizija je često ugošćavala sagovornike u emisije o geopolitici u udarnom terminu naklonjene Trampu, čak i ako se njihovi razlozi ponekad razlikuju.
Andrej Sidorov, viši akademik na Moskovskom državnom univerzitetu, rekao je u jednoj emisiji na državnoj televiziji da bi Tramp bio bolji za Rusiju jer bi podstakao podele koje bi mogle da ostvare stare snove antizapadnih ruskih jastrebova – raspad SAD u sukobu između njenih konstitutivnih država.
"Ja sam za Trampa. Uvek sam bio za Trampa - on je uništitelj. Ako bude izabran... onda će građanski rat zaista biti na dnevnom redu", rekao je Sidorov, predviđajući da će pobeda demokrata značiti da ostaje podjednako loše kao i sada.
" Tramp bi zaista mogao da dovede do kolapsa našeg geopolitičkog protivnika bez ispaljivanja projektila", rekao je.
U izveštaju američkih obaveštajnih službi iz 2017. navodi se da je Putin vodio sofisticiranu kampanju uticaja čiji je cilj da ocrni demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton i podrži Trampa u trci za Belu kuću 2016.
Kremlj je negirao da se mešao, a Tramp je negirao bilo kakav dosluh sa Rusijom tokom te kampanje.
Uprkos različitim pristupima dvoje aktuelnih kandidata na izborima u SAD, neki ruski zvaničnici - u trenutku najgorih američko-ruskih odnosa od kubanske raketne krize 1962, izrazili su oprez u vezi sa oba kandidata. oboje kandidata.
Haris bi, kažu, značila nastavak onoga što Moskva vidi kao Bajdenov proksi rat sa Rusijom "do poslednjeg Ukrajinca".
Tramp, koji je u Moskvi budio nadu u bolje odnose pre nego što je preuzeo dužnost 2017. godine, ostao je upamćen po uvođenju sankcija kada je bio u Beloj kući uprkos toplim rečima o Putinu.
"Nemam iluzija. Kada je Tramp bio predsednik imao je nekoliko razgovora sa predsednikom Putinom. Nekoliko puta me je primio u Beloj kući. Bio je prijateljski nastrojen", prisećao se u septembru ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Ali sankcije protiv Ruske Federacije uvedene su pod predsednikom Trampom. Zaključili smo da treba da se oslonimo na sebe. Nikada u našoj istoriji nećemo računati na to da će 'dobar momak' ući u Belu kuću", smatra Lavrov.
Jedan visoki ruski izvor rekao je da najviši nivoi u Kremlju imaju različite stavove o Trampu, ali je potvrdio da pojedini veruju da njegova pobeda neće biti dobra za Moskvu.
"Pogledajte šta se desilo prošli put kada je postao predsednik. Svi su prethodno govorili da će odnosi SAD i Rusije imati od toga koristi, ali su se završili kao još gori. Tramp govori mnogo stvari, ali ne radi uvek ono što kaže", rekao je izvor koji je insistirao na anonimnosti.
Isti izvor je doveo u pitanje da li će Trampovo navodno oklevanje nastavka finansiranja i naoružavanja Ukrajine i njegove tvrdnje da može brzo da okonča rat - nadjačati stavove da je sudbina Ukrajine egzistencijalna za Zapad i da Kijev ne sme da izgubi.
Drugi visoki izvor, koji je takođe govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da Moskva ne očekuje mnogo ni od jednog kandidata.
Tramp je bio "prilično oštar" prema Moskvi dok je bio na vlasti, bio je zabrinjavajuće impulsivan i imao je oštre stavove o ruskom savezniku Kini, rekao je on.
Izvor je dodao da ne očekuje veliku promenu u odnosima Moskve i Vašingtona ko god da bude izabran.
"Ni Tramp, ni Haris neće suštinski promeniti odnos sa Rusijom. Neće biti nekog velikog novog prijateljstva", rekao je izvor.
"Zapad gleda na Rusiju i Kinu kao na loše, a na Zapad kao na dobro i teško je videti da bilo koji lider menja uverenje koje je sada ukorenjeno u vašingtonskoj eliti", zaključak je sagovornika koji je insisitrao na anonimnosti.
