Bajdenova administracija se nada da će postići dogovor o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Gazi, gde je rat besni više od devet meseci nakon zapanjujućeg napada Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Glas Amerike je razgovarao sa Džonom Kirbijem, portparolom Bele kuće za nacionalnu bezbednost, o dogovoru i još mnogo toga, u ovom intervjuu sa dopisnicom VoA Begum Ersoz u četvrtak.
Glas Amerike: Da li administracija prihvata sporazum o prekidu vatre samo u prvoj fazi, što ne garantuje nikakav put napred za ostale faze sporazuma? Šta stoji na putu dogovora? A koje su tačke problema?
Kirbi: Cela svrha predloga je da dođete do prve faze, dobijete šestonedeljni prekid vatre, izvučete neke taoce i počnete pregovore o drugoj fazi. To je cela svrha ovog predloga. Ono što želimo da uradimo je da dođemo do prve faze, da započnemo šest nedelja. (…) Neću ulaziti u detalje i javno pregovarati. Ali verujemo da su praznine dovoljno uske da bi kompromisom i liderstvom na obe strane mogle da budu zatvorene.
Glas Amerike: Da li je administracija zabrinuta da bi izraelski premijer Benjamin Netanjahu mogao da iskoristi ovu posetu SAD da ojača svoj domaći politički položaj?
Kirbi: Mislim da je važno da je američki narod imao priliku da čuje direktno od premijera komentare [pred Kongresom SAD] na Kapitol Hilu. I očigledno se radujemo svakoj prilici koju imamo, uključujući i današnju, da sednemo i razgovaramo o ovim pitanjima lično. Takođe smatramo da je bilo važno da se premijer direktno čuje sa porodicama američkih talaca i da razume njihovu uznemirenost, njihov strah, njihovu želju da vrate svoje voljene kući. Neću da govorim u ime premijera o njihovim domaćim pitanjima, na njemu je da o tome govori, ali prilično je jasno da izraelski narod takođe želi da vidi te taoce da se vrate. Oni žele i svoje voljene nazad.
Glas Amerike: Netanjahu je takođe razgovarao sa potpredsednicom Kamalom Haris. Kao pretpostavljena kandidatkinja ispred Demokratske stranke, u kojoj meri će ona ići istom putanjom kao i Bajdenova administracija?
Kirbi: Neću da spekulišem o budućnosti. To su pitanja za potpredsednicu. Jer ono što vam mogu reći, bez sumnje, jeste da je ona bila punopravna partnerka u sprovođenju politike za koju je ova administracija jasno stavila do znanja da su nam važne u pogledu Bliskog istoka i rata u Gazi. Bila je punopravna partnerka i sama je razgovarala sa izraelskim kolegama. Ona je bila uključena u gotovo svaki razgovor koji je predsednik imao sa premijerom.
Glas Amerike: Neki zvaničnici NATO-a izražavaju zabrinutost zbog trke u naoružanju sa osovinom Rusija-Kina-Iran-Severna Koreja – a neki kažu da je to već pomoglo Rusiji da brže rekonstruiše svoje snage i sposobnosti. Koliko je moćna osovina rusko-kinesko-iransko-severnokorejska? I vidite li da se njihova saradnja širi?
Kirbi: Svakako smo sa zabrinutošću posmatrali rastuće odbrambene odnose između Rusije i Kine i između Rusije i Severne Koreje. Način na koji se to manifestuje, posebno u Ukrajini – kineske kompanije sada obezbeđuju komponente za neke ruske sisteme, Severnokorejanci artiljerijske granate i balističke rakete. Očigledno, to nas brine. I mi smo preduzimali i nastavićemo da preduzimamo odgovarajuće mere kako bismo osigurali da ove zemlje budu odgovorne za ono što rade u smislu podrške ratu u Ukrajini.
Glas Amerike: Talibani tvrde da je Avganistan žrtva destruktivnih aktivnosti grupa koje deluju u susednim zemljama i regionu. Upozoravaju da bi se, ako svet ovo zanemari, mogao suočiti sa opasnim ishodom. Da li SAD opažaju ili osećaju bilo kakvu potencijalnu pretnju iz Avganistana?
Kirbi: Pre svega, mi ne priznajemo talibane kao upravljajuće vlasti u Avganistanu. Preuzeli su neke obaveze kada su preuzeli Kabul. Nisu ispunili te obaveze. Ako žele legitimitet na svetskoj sceni, ako žele da budu shvaćeni ozbiljno, moraju da počnu da ispunjavaju neke od tih obaveza. Imaju pitanja unutrašnje bezbednosti, posebno stalnu terorističku pretnju unutar Avganistana. I to je nešto sa čime će oni morati da se pomire. Ali ta ideja da se ovde igra žrtva nakon što su nasilno preuzeli vlast u Avganistanu, međunarodnoj zajednici zvuči prilično šuplje.
Glas Amerike: Tokom samita NATO-a, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da pristup zapadnih saveznika podgreva vatru u ratu u Ukrajini umesto da donese mir. Bilo kakva reakcija na to?
Kirbi: Sve što mogu da vam kažem je da je sve što je predsednik Bajden radio od početka ove nelegalne agresije Rusije i ničim izazvanog rata bilo da stavi gospodina Zelenskog i Ukrajince u najbolju moguću poziciju, poziciju snage, tako da ako i kada budu spremni da pregovaraju o okončanju ovog rata, da mogu to da urade, znajući da su ih podržale Sjedinjene Države i međunarodna zajednica. Svi želimo da se ovaj rat završi. I vredi podsetiti ljude da bi rat mogao da se završi sutra ako bi Putin uradio pravu stvar i izvukao svoje trupe iz Ukrajine. Tako da nemamo za šta da se izvinjavamo, nikako. Sve što pokušavamo da uradimo jeste da budemo sigurni da Ukrajina može da pronađe način da okonča ovaj rat pod uslovima koji su za nju prihvatljivi.
