Besnik Bisljimi: Srbija odgovorna za zastoj u pregovorima sa Kosovom

Vašington — 

Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi tvrdi da Srbija stoji iza eksplozije kanala za vodosnabdevanje na severu Kosova. Zbog toga, kako navodi, ne bi bilo logično da učestvuje u istrazi tog, kako ga je označio, zločina.

Uprkos tome što zvanični Beograd odbacuje odgovornost za eksploziju koja je zaoštrila odnose dve države - Bisljimi je za albanski servis Glasa Amerike rekao da sve dostupne informacije vode samo na jednu adresu.

Prema rečima kosovskog vicepremijera, koji je i glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom uz posredovanje Evropske unije, incident na severu Kosova predstavlja novu potvrdu da Srbija nije zainteresovana za normalizaciju odnosa.

"Ona je odgovorna za zastoj u pregovorima, uprkos kritikama Zapada upućenim obema stranama", ističe Bisljimi.

Ne propustite: Kome odgovara kriza u vezi sa napadom na kanal Ibar - Lepenac?

Glas Amerike: Intenzivirane su napetosti zbog prošlonedeljne eksplozije. Kosovska vlada optužila je Srbiju da stoji iza eksplozije, a Srbija je to negirala. Da li bi Kosovo bilo spremno da prihvati saradnju Srbije u istrazi tog događaja?

Bisljimi: Bilo bi nelogično da strana kojoj se pripisuje zločin postane učesnica istrage. Mislim da je nemoguće u vezi sa tim angažovati istražitelje iz Srbije. Nema potrebe za tim. Naše institucije su tražile pomoć na međunarodnom planu, ali ne i od Srbije.

Glas Amerike: Još nema zaključka ko bi mogao biti odgovoran za eksploziju?

Bisljimi: Sada je potrebno da vodimo računa da teroristički napad počinjen na kanalu Ibar Lepenac, ne postane test sposobnosti Kosova da utvrdi ko su počinioci i sposobnosti Srbije da počini savršen zločin. Sve informacije koje imamo ukazuju na samo jednu adresu i mislim da bi bilo nelogično da se bavimo time ima li dovoljno dokaza ili ne. Važno je analizirati šta je bila primarna svrha napada. Je li to samo oštećenje kanala ili je namera bila da se uništi u celini i onemogući snabdevanje strujom, vodom i prekinu komunikacije? Ili je posredi namera da se poruči da Srbija još ima potencijal da destabilizuje Kosovo i to iskoristi da ojača pregovaračku moć u Briselu.

Ne propustite: Napad na kanal Ibar - Lepenac ugrozio snabdevanje Kosova vodom i strujom, uhapšeno 8 osumnjičenih

Glas Amerike: Da li je Kosovo zatražilo međunarodnu pomoć u istrazi?

Bisljimi: Policija je zatražila saradnju sa određenim međunarodnim akterima. Međutim, potrebno je da razumemo i prirodu tog zločina. Meta terorističkog napada bio je kanal za vodosnadbevanje. Teško je pronaći dokaze na mestu zločina. Oni kojima raspolažemo odnose se na komunikacije pre zločina, a možda i posle njega - što onda zahteva i drugačiji forenzički pristup.

Glas Amerike: Kakav će uticaj taj incident imati na proces dijaloga?

Bisljimi: Za nas je važno da se ne bavimo samo terorističkim aktom, već delom šireg plana, koji dokazuje da Srbija ima druge agende. To znači da nije zainteresovana za normalizaciju odnosa. Pojavljujući se u Briselu, Srbija nastoji da dobije finansijska sredstva Evropske unije, koja kombinuje sa proruskim uticajem. Ali, učešće Srbije u razgovorima je samo forma, njihov jedini doprinos u Briselu je konferencija za novinare koju organizuju posle sastanaka. Tamo govore o navodnoj konstruktivnosti i spremnosti za saradnju. Međutim, to učešće je uvek bilo lažno. U poslednje tri godine - nije bilo makar minimuma konstruktivnosti srpske strane, ili spremnosti da se preduzme bilo kakav korak koji nas približava normalizaciji.

Glas Amerike: Međunarodna zajednica kritikovala je obe strane u vezi sa voljom za pregovorima, jednostrane akcije, kao i primenu sporazuma...

Bisljimi: Pristup Brisela je da su za normalizaciju potrebne obe strane. Svaki pokušaj da se jedna strana označi odgovornom može negativno uticati na njenu spremnost da učestvuje. U tom kontekstu, zbog nedostatka volje da se identifikuje strana koja blokira, Evropska unija je radije delila krivicu. Međutim, neformalno je poznato ko je strana koja blokira, a ko je konstruktivan i nudi alternative. Za svaku briselsku inicijativu, kosovska strana je nudila svoje konstruktivne predloge. Jasno je ko je bio aktivan u pronalaženju rešenja, a ko u blokiranju.

Ne propustite: Beogradska bezbednosna konferencija: Gde je nastao zastoj u dijalogu Beograda i Prištine?

Glas Amerike: Sledeća runda dijaloga Kosova i Srbije, kojoj će posredovati izaslanik Miroslav Lajčak, zakazana je za 17. decembar. Kakva su vaša očekivanja od predstojećeg sastanka?

Bisljimi: Mogao bi biti značajan iz više razloga. Održava se nakon terorističkog napada na kanal Ibar Lepenac, Evropska komisija je u novom sastavu, a Miroslav Lajčak završava mandat kao izlasnik Evropske unije. Verovatno se ne događa u periodu da se očekuje neki veći ishod. Sa druge strane, verovatno ne postoji spremnost srpske strane da se ozbiljni bavi primenom Briselskog sporazuma i Aneksa primene iz 2023. godine.

Glas Amerike: Nova administracija će u Sjedinjenim Državama preuzeti mandat u januaru. Takođe, promenili su se i lideri u Evropskoj uniji. Kakve odnose bi Kosovo moglo imati sa administracijom Donalda Trampa, poznato je da nisu bili najbolji sa za vreme mandata odlazećeg predsednika Džoa Bajdena?

Bisljimi: U Evropi je situacija, za sada, mnogo jasnija. Poznato je ko su zvaničnici koji će se baviti pitanjem Kosova i Srbije - a među njima je Kaja Kalas - visoka predstavnica Evropske unije spoljnu politiku i bezbednost. Tu je i Marta Kos, koja će se baviti politikom proširenja. Nepoznato je jedino ko će biti izaslanik za dijalog dve strane. U Sjedinjenim Državama imenovanja u administraciji nisu još okončana. Ne zna se u čijoj nadležnosti će biti Kosovo i Zapadni Balkan. Ne bih se saglasio sa konstatacijom da odnosi sa administracijom predsednika Bajdena nisu bili dobri...

Glas Amerike: Radi se o komentarima zvaničnika administracije gospodina Bajdena...

Bisljimi: Ne mogu govoriti na osnovu komentara, ali mogu na temelju onoga što je poručivano tokom susreta. Mislim da je prepoznat proamerički stav kosovske vlade. Bilo je čak i slučajeva kada je ustanovljeno da je proamerički stav dokumentovan promocijom vrednosti za koje se Amerika zalaže. A odnose se na povećanje blagostanja, borbu protiv kriminala i korupcije, politike na kojoj je vlada premijera Aljbina Kurtija najbolje radila.