Proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije još je u zastoju, a strane u procesu ne nude jasne stavove kako da se prevaziđe trenutno stanje.
Od dogovora koje su Priština i Beograd postigli u Briselu i Ohridu 2023. godine o koracima koji bi vodili ka normalizaciji, što bi potencijalno vodilo obostranom priznavanju, nije ostvaren napredak.
Pitanje osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom ostaje jedna od najtežih tema.
Avdulah Hoti, poslanik, član predsedništva Demokratskog saveza Kosova i bivši kosovski premijer, krivi vladu Aljbina Kurtija za - kako navodi - napuštanje dijaloga čija je svrha priznanje kosovske nezavisnosti.
Hoti je za albanski servis Glasa Amerike govorio i o sporazumu postignutom u Vašingtonu septembra 2020. godine, tokom prve administracije novoizabranog predsednika Donalda Trampa - čiji je bio jedan od potpisnika.
On smatra da bi ekonomska, društvena i politička situacija na Kosovu bila potpuno drugačija da je taj sporazum primenjen. Uveren je da bi unapređenje ekonomskih odnosa stvorilo uslove koji bi olakšali postizanje konačnog sporazuma Kosova i Srbije.
Glas Amerike: Gospodine Hoti, ima li dijalog Prištine i Beograda budućnost?
Hoti: Dijalog je jedini način za normalizaciju odnosa sa severnim susedom. Problem je što je tokom mandata ove vlade napušten dijalog čija je svrha priznanje - što je bilo utemeljeno u opredeljenju bivše vlasti. Pristupilo se rešavanju nekih pitanja koja su, možda, tehnički važna - ali ne bave se glavnim problemom - uzajamnim priznanjem Kosova i Srbije. Žalim što je napušten taj pristup i što se krenulo drugim putem. Stvoren je novi status kvo u pogledu naših odnosa sa severnim susedom. Nakon dogovora u Briselu i o Aneksu u Ohridu Kosovo se našlo pod pritiskom, umesto Srbije, da se dijalog okonča.
Glas Amerike: Vašingtonski sporazum, čiji ste potpisnik, tumačen je kao mogućnost da se normalizaciji odnosa Kosova i Srbije doprinese kroz ekonomske odnose. Kakva su vaša očekivanja u vezi sa posvećenošću nove administracije dijalogu?
Hoti: Ne govorim kao opozicionar, već kao poslanik Republike Kosovo. Ne želim da zvuči kao da kritikujem - ali Vašingtonski sporazum degradiran je u poslednje četiri godine. Da je počeo da se primenjuje, ekonomska, društvena i politička situacija na Kosovu bila bi potpuno drugačija. Sporazum obuhvata znatna očekivanja od ulaganja u infrastrukturu - što bi Kosovo pretvorilo u važan regionalni čvor, povezujući autoputeve, železnicu, energetiku i druge projekte. Svrha je lakše postizanje sporazuma sa Srbijom o uzajamnom priznanju. Nadam se da će nova kosovska vlada, koja će preuzeti mandat posle februarskih izbora sledeće godine, pažnju usmeriti na primenu tog sporazuma.
Glas Amerike: Međutim, mnogi stručnjaci i tada su govorili da normalizacija ekonomskih odnosa neće nužno dovesti do dogovora o političkim pitanjima, odnosno do normalizacije političkih odnosa?
Hoti: Unapređenje odnosa u ekonomskom aspektu stvara uslove koji olakšavaju postizanje sporazuma. Kada bi se dijalogu započetom u Briselu usmerenom na uzajamno priznanje, pridodao Vašingtonski sporazum, uveren sam da bi situacija danas bila potpuno drugačija. Ne znam da li bismo okončali proces uzajamnog priznanja sa našim severnim susedom, ali znam da bi se stvorio potpuno drugačiji ekonomski i politički kontekst. U tom procesu bi se Kosovu otvorio i put za evroatlantske integracije.
Glas Amerike: Vi i vaša stranka izrazili ste zabrinutost zbog komplikovanih odnosa između Kosova i njegovog glavnog saveznika Sjedinjenih Država - kriveći za to vladu premijera Kurtija. Šta biste učinili drugačije?
Hoti: Svaki put kada smo bili u vlasti pravili smo velike korake u konsolidaciji kosovske državnosti na međunarodnoj sceni. Tokom vlade Ise Mustafe, potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Kosova i Evropske unije, što je prvi dokument koji utire kosovski put u evropskim integracijama. U vladi, kojoj sam bio premijer, potpisali smo Vašingtonski sporazum za ekonomsku normalizaciju između dve zemlje - i to su dva najveća sporazuma od proglašenja nezavisnosti Kosova. Formula našeg političkog delovanja uvek je podrazumevala produbljivanje savezništva, napredak u evroatlantskim integracijama, jer je Kosovu kao mladoj državi potrebna ekonomska i politička podrška. Jedina mogućnost za to je osnaživanje saveza. Žao mi je što se zemlja, koju su saveznici donedavno posmatrali kroz prizmu izazova ekonomskog razvoja i evroatlantskih integracija, sada smatra bezbednosnim izazovom u regionu, a i šire. Treba da podržavamo isključivo politiku koja doprinosi evroatlantskim integracijama.
Glas Amerike: Vlada tvrdi da je istrajna u primeni Ustava Kosova i širenju suvereniteta na sever zemlje. Kako reagujete na to?
Hoti: Na nesreću po državu, u vlasti se već četiri godine nalaze populisti koji joj nisu doneli nikakvu korist i iskorak. Nisu joj pomogli da konsoliduje državnost i unapredi evroatlantske integracije. U poslednje četiri godine nije bilo novih priznanja, proces dijaloga nije napredovao, ugroženi su odnosi sa glavnim saveznicima - i dobro je što se njen mandat okončava. Nadam se da će proevropska, proamerička vlada preuzeti upravljanje zemljom.
