Dve američke predsedničke kampanje ukrstile su puteve u sredu u Ou Kleru, gradiću sa oko 71.000 stanovnika u ključnoj politički neopredeljenoj državi Viskonsin, koja je potrebna i republikancima i demokratama da bi pobedili na izborima u novembru.
Republikanski potpredsednički kandidat Džej Di Vens prvo se zaustavio u Mičigenu, a zatim uputio u susedni Viskonsin da bi se obratio radnicima jedne lokalne fabrike. Obe države se nalaze na srednjem zapadu Sjedinjenih Država.
Demokratska predsednička kandidatkinja Kamala Haris i njen novi potpredsednički kandidat Tim Volz, nisu mnogo zaostajali, i održali su bučni i dobro posećeni miting pre večernjeg skupa u Mičigenu.
Dve kampanje su bile tako blizu jedna drugoj u Ou Kleru da je Vens prišao bliže da vidi avion potpredsednice Haris, Air Force Two, na pisti lokalnog aerodroma, našalivši se pred novinarima: "Sleteli smo otprilike u isto vreme kad i ona, i otišao sam jer sam mislio da bi bilo lepo da vidim avion koji će biti moj za nekoliko meseci".
Republikanski potpredsednički kandidat Džej Di Vens razgovara sa novinarima u Ou Kleru u Viskonsinu, 7. avgusta 2024.
Takođe je rekao: "Hteo sam da odem i pozdravim se sa novinarima koji putuju sa potpredsednicom, jer verujem da se osećaju usamljenim pošto Kamala Haris nikad ne odgovara na pitanja novinara".
U fabrici, Vens je optužio Haris da 17 dana izbegava da odgovara na pitanja reportera - od kad je predsednik Džo Bajden okončao svoju kampanju za reizbor i podržao Haris da ga zameni kao demokratska kandidatkinja u trci protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Republikanski predsednički kandidat, bivši predsednik Donald Tramp govori na mitingu u Grend Repidsu u Mičigenu, 20. jula 2024.
Ranije tokom dana, Tramp je u telefonskom uključenju u program "Fox & Friends" na TV mreži Foks opisao odluku Kamale Haris da izabere Volza, liberalnog guvernera Minesote, još jedne države na srednjem zapadu, kao "šokantan izbor".
"Ne mogu biti više oduševljen", kazao je Tramp. I on i Vens opisuju Volza i njegovu politiku kao liberalnu i van mejnstrima američke politike.
Volz i Haris su se koncentrisali na napade na Trampa na svom mitingu, gde su građani često skandirali "Kamala", i "Potpredsednik Volz".
Haris je iznela tvrdnju da bi Tramp, u novom mandatu koji bi počeo u januaru, ukinuo zaštite za američke porodice iz srednje klase, demografsku grupu na koju su ona i Volz usmerili intenzivnu pažnju .
Haris tvrdi da bi Tramp ukinuo vladino zdravstveno osiguranje i penzije za starije Amerikance, što on demantuje, dok bi ujedno dao "poreske olakšice milijarderima i velikim korporacijama".
Takođe je napala Trampa zbog imenovanja troje sudija Vrhovnog suda koji su 2022. pomogli da se poništi skoro 50 godina staro ustavno pravo na abortus u Sjedinjenim Državama. Haris je rekla da bi potpisala zakon kojim se pravo na abortus ponovo uspostavilo u celoj zemlji ukoliko Kongres usvoji zakon o ponovnoj legalizaciji abortusa.
"Donald Tramp planira da nam naciju vrati unazad", rekla je. "Ne vraćamo se nazad".
Demokratska predsednička kandidatkinja Kamala Haris i Tim Volz, guverner Minesote, na skupu u Ou Kleru u Viskonsinu, 7. avgusta 2024.
Šest ili sedam ključnih država kao što je Viskosin verovatno će dominirati u planovima za putovanje svih četvoro predsedničkih i potpredsedničkih kandidata sve do izbornog dana, 5. novembra. Rano glasanje u nekim državama počinje u poslednje dve nedelje septembra.
Države u kojima je rezultat neizvestan igraju nesrazmerno veliku ulogu u odlučivanju ishoda izbora jer Amerika ne bira predsednika i potpredsednika većinom glasova građana u celoj zemlji.
Umesto toga, izbori su takmičenja u 50 pojedinačnih država, koje zastupaju njihovi predstavnici, takozvani elektori koji su deo Elektorskog koledža. U svim državama osim dve, svi elektorski glasovi pripadaju pobedniku izbora u toj državi, čak i ako je razlika u glasovima demokrata i republikanaca veoma mala. Broj elektorskih glasova svake države je zasnovan na broju njenih stanovnika tako da države sa najvećim brojem stanovnika imaju najviše glasova.
Nacionalne ankete pokazuju da Haris polako napreduje i da je u blagoj prednosti u odnosu na Trampa, koji je prethodno bio u vođstvu u odnosu na Bajdena. Međutim, ishod je veoma neizvestan.
Koliko je trka tesna pokazala je nova anketa koju je sproveo Pravni fakultet univerziteta Market u Viskonsinu. Ona je pokazala da bi 50% verovatnih birača glasalo za Haris a 49% bi podržalo Trampa.
Viskonsin donosi 10 od 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu, dok Mičigen, koji ima više stanovnika, donosi 15.